Zaštita od urokljive osobe
Od nužnih radnji i zasigurno efikasnih u zaštiti od urokljivca i zavidnika jeste i udaljavanje od njega, ili pak zatvaranje urokljivca od strane državnih vlasti.
El-Kadi ‘Ijjad, rahimehullahu te‘ala, nakon spominjanja hadisa o uroku Sehla b. Hunejfa od strane Amira b. Rebi‘e, kaže:
“U ovom hadisu nalazi se razumijevanje do kojeg su došli pojedini učenjaci, a ono je da je, ukoliko neko postane poznat po uroku, potrebno da se istog kloni i skriva od njega. Na imamu, vođi, je da mu zabrani miješanje sa ljudima i naredi da se pridržava svoje kuće. Ukoliko bude siromašan, donosit će mu se opskrba koliko mu je potrebno, a ljudi će biti pošteđeni njegova uznemiravanja.”1
En-Nevevi, rahimehullahu te‘ala, rekao je:
“Ovo što je rekao El-Kadi ispravno je i ne prenosi se od nekoga drugog da je rekao nešto suprotno tome.”2
Ibnul-Kajjim, rahimehullahu te‘ala, rekao je:
“Naši pravnici, a i drugi, rekli su da bi ga, ukoliko se sazna za urokljivca, vođa trebao staviti u kućni pritvor i izdržavati ga, udjeljivati mu i davati sve što mu je potrebno – sve do njegove smrti. Ovo je zasigurno ispravno rješenje.”3
Šejh Abdurrahman b. Muhammed el-Kasim, rahimehullahu te‘ala, rekao je:
“Za koga se sazna da uznemirava druge ljude, ili napada njihov imetak, pa makar i svojim pogledom, njega treba zatvoriti sve do smrti, ili tražiti od njega da se pokaje i ostavi spomenutog uznemiravanja. Prenosi se od Ibnul-Kajjima, rahimehullahu te‘ala, da je smatrao obaveznim zatvaranje urokljivca, jer je i to jedna od zaštita od urokljive osobe Taj stav prenio je od većine islamskih pravnika i preporučio da u tome ne bi trebalo biti razilaženja, jer se time suzbija uznemiravanje muslimana.”4