Zikr i šukr
Uzvišeni Allah nam je naredio da stalno i kontinuirano budemo u zikru i šukru – spominjanju Njega Uzvišenog i zahvaljivanju Njemu. Ukoliko zapostavimo zikr i zahvalnost, On će na nas spustiti Svoju srdžbu i lišiti nas blagodati, da Allah sačuva toga.
Uzvišeni kaže:
Spominjite Me i Ja ću vas spominjati, i budite Mi zahvalni, nemojte Mi nezahvalni biti. (El-Bekare, 152)
Imam Ibn Kesir, komentarišući ovaj ajet, kaže:
„Uzvišeni Allah je naredio zahvalnost Njemu, i obećao onome ko Mu bude zahvalan da će mu povećati dobro. Uzvišeni Allah je rekao: I kada je Gospodar tvoj obznanio: „Ako zahvalni budete, Ja ću vam povećati, a ako nezahvalni budete, pa Moja kazna je doista žestoka.“(Ibrahim, 7)
Komentarišući Allahove riječi i zahvalni Mi budite, nemojte nezahvalni biti, Ebu Dža’fer et-Taberi kaže (u svojstvu Uzvišenog Allaha):
„Nemojte nijekati blagodati koje sam vam podario. Budite Mi zahvalni na blagodatima, pa ću vam ih Ja povećati i upotpuniti vam ih. Uputit ću vas na ono na šta sam uputio Svoje robove kojima sam zadovoljan. Ja sam obećao Svojim stvorenjima da ću povećati blagodati onima koji budu zahvalni, a ko Mi bude nezahvalan, uskratit ću mu ono što sam Mu dao.“
Kao što iz spomenutog ajeta vidimo, Uzvišeni Allah je zikr spojio sa šukrom / zahvalnošću, a znamo da je zikr jedan od najvećih ibadeta, kako Uzvišeni kaže:
A spominjanje Allaha je najveće.
U vjerodostojnom hadisu se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oporučio Muazu b. Džebelu:
„Nemoj propustiti da nakon svakog namaza kažeš: Allahu moj, pomozi mi da Te spominjem, da Ti zahvalan budem i lijepo robujem.“
Postoje dvije vrste zikra.
Prva je zikr jezikom dok je srce nemarno. Od ovakvog zikra nema koristi, niti za njega ima nagrade. Čak je to i nedaća za onoga ko tako postupa, jer govori ono što ne radi. Takav čovjek odaje utisak pobožnjaka i nastoji time prikriti svoja pokvarena djela. On ulazi u kategoriju onih o kojima Uzvišeni Allah kaže:
Kako je Allahu mrsko da govorite ono što ne radite. (Saff, 3)
Druga vrsta zikra je spominjanje i sjećanje na Uzvišenog Allaha srcem. Takav zikr se ogleda u tome da čovjek spozna Allahovu veličinu, da Mu se pokorava i da ne griješi prema Njemu. Jezik se onda uskladi sa tim osjećanjem i počne veličati i slaviti Allaha. I to je istina. To je ono što se želi postići i na šta se želi ukazati ovim ajetom.
Isto tako, suština zahvalnosti, o kojoj u ovom ajetu govori Uzvišeni Allah, jeste zahvaljivanje i hvaljenje Uzvišenog Dobročinitelja zbog dobra koje je dao, a ne puko izgovaranje riječi. Na dobročinstvo treba uzvratiti dobročinstvom. Ako je Allah Apsolutni dobročinitelj, ako je Svojim robovima dao brojne blagodati, onda i zaslužuje da Mu budemo zahvalni shodno veličini blagodati koje nam je podario. I pored te zasluge, On, Uzvišeni, ljudima je ukazao Svoju milost i obećao onima koji Mu budu zahvalni da će ih obilato nagraditi.
U tom značenju se prenosi od Ibn Mes’uda, radijallahu anhu, da je rekao: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:
‘Ko dadne četvero, dato mu je četvero: Kome je dat zikr, njega Allah spominje: Spominjite me i ja ću vas spomenuti; kome je data dova, dato mu je i njeno uslišanje, jer Uzvišeni Allah kaže: Zovite Me i Ja ću vam se odazvati; kome bude data zahvalnost, dat će mu se povećanje i više od toga, jer Uzvišeni Allah kaže: Ako budete zahvalni, Ja ću vam, zacijelo, još više dati; i kome je dat istigfar, dat mu je i oprost, jer Uzvišeni Allah kaže: I molite Allaha da vam oprosti, jer Allah prašta i milostiv je.“
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je prenio od Uzvišenog Allaha:
„Koga zikr okupira od molbe Meni, dat ću Mu više nego onima koji Me mole.“
Ebu Hatim el-Bisti prenosi od Muhammeda b. Ishaka el-Vasitija, u istom značenju, sljedeće stihove:
Čuvaj zahvalnost kako bi dobio potpunu nagradu
Ko je zahvalnost zaboravio, taj je i blagodati izgubio.
Zahvalnost Allahu je neiscrpna riznica,
Ko je Allahu zahvalan bio, nije se zbog toga pokajao.
Autor teksta “Zikr i šukr” Aid el-Karni iz knjige “Budi zahvalan svome Gospodaru”.