Kakav si komšija?
Ko je komšija? Neki učenjaci objašnjavaju ko može biti komšija? Mi izdvajamo iz tih tumačenja, pa kažemo:
“Komšija je onaj ko stanuje u tvojoj blizini, uz tebe.“
Tri su vrste komšije
- Komšija koji ima jedno pravo – to je nemusliman, i on ima pravo komšiluka.
- Komšija koji ima dva prava – to je musliman, a njegova prava su pravo komšiluka i pravo islama.
- Komšija koji ima tri prava – to je musliman rođak, a njegova prava su pravo komšiluka, pravo islama i pravo rodbine.
A roditeljima dobročinstvo činite, i rođacima, i siročadi, i siromasima, i komšijama, bližnjim, i komšijama daljnjim, i drugovima, i putnicima, i onima koji su u vašem posjedu. (En-Nisa, 36)
Komšija rođak je onaj s kojim si u srodstvu. (Ovaj ima pravo rodbinstva i pravo komšiluka, da se prema njemu lijepo odnosi i da ga se ne uznemirava.) Daljnji komšija je onaj s kojim nisi u srodstvu. (To je onaj s kojim te ne veže rodbinska veza i on ima pravo na komšiluk. Njegovo pravo je da budeš obziran prema njemu, da si blag i da od tebe doživi samo dobro i pažnju.) Vjerovjesnik, alejhissalatu vesselam, je rekao:
“Džibril mi je toliko preporučivao komšiju da sam pomislio da će komšija učestvovati u nasljedstvu.”(Buhari, 6014; Muslim, 2624.)
Abdullah b. Amr b. As, kada bi zaklao ovcu, govorio je:
“Podajte od ove ovce i komšiji židovu.“ To bi ponovio tri puta, a onda bi rekao: “Čuo sam Allahova Poslanika, alejhissalatu vesselam, da kaže: ‘Džibril mi je toliko preporučivao komšiju da sam pomislio da će komšija učestvovati u nasljedstvu.’“
Mervezi kaže:
“Rekao sam Ebu Abdullahu, Ahmedu b. Hanbelu: ‘Čujem prosjaka na putu da govori: ‘Ja sam gladan.’ On je rekao: ‘Moguće je da govori istinu, a moguće je i da ne govori.’ Ja sam rekao: ‘Ako imam komšiju za kojeg znam da je gladan.’ On je rekao: ‘Daj mu prednost.’ ‘A ako imam samo dvije pogače?’ – upitao sam. ‘Daj mu nešto od toga.’ – rekao je, a zatim dodao: ‘Ono što se spominje u hadisu je komšija.’“
Još čudnije od ovoga je slučaj koji se desio sa Ebu Hanifom. On nije htio sjediti u hladovini komšije kojem je pozajmio novac jer je to smatrao kamatom.
Neki od edeba sa komšijom
- Musliman treba da vodi računa o tome da poštuje komšiju
Shodno riječima Poslanika, alejhissalatu vesselam:
“Najbolji prijatelji i drugovi kod Allaha su oni koji su najbolji svojim prijateljima. A najbolje komšije kod Allaha su oni koji su najbolji svojim komšijama.”( Tirmizi, 1944.)
- Da mu želi dobro i da ga savjetuje na najljepši način
Da moli da ga Allah uputi, da mu ukaže na propise preporučivanja na dobro a odvraćanja od zla, i ako zatraži pomoć, da mu pomogne, shodno riječima Poslanika, alejhissalatu vesselam: “Muslimanke, nemojte omalovažavati komšinicu zbog njenog komšiluka, makar i zbog ovčijeg papka.”(Buhari, 2566; Muslim, 1030.)
- Da se prema njemu ne odnosi neprijateljski
Dobro je poznata zabrana uznemiravanja komšije i zabrana loše ophođenja prema njemu, svejedno da li to bilo učinjeno riječju ili djelom, jer je Poslanik, alejhissalatu vesselam, rekao:
“Ko vjeruje u Allaha i Onaj svijet, neka ne uznemirava komšiju.”(Buhari, 6018; Muslim, 47.)
Još je rekao:
“Allaha mi, ne vjeruje, Allaha mi, ne vjeruje, Allaha mi, ne vjeruje!“ Neko je upitao: “A ko, Allahov Poslaniče?“ On je rekao: “Onaj od čijeg zla nije siguran njegov komšija.“(Buhari, 6016.)
- Da ukazuje čast komšijama shodno njihovoj blizini
Aiša, radijallahu anha, je upitala Allahovog Poslanika, alejhisselatu vesselam:
“Allahov Poslaniče, imam dve komšije, pa kome prvo da poklonim nešto?“ Poslanik, alejhissalatu vesselam, joj je rekao: “Onom čija su ti vrata bliža.“(Buhari, 6020.)
Autor teksta je Ejmen Ahmed Muzejjen iz knjige “Enciklopedija islamskog ponašanja”.