Pokajanje čovjeka koji je ubio stotinu ljudi
Prenosi se da je Ebu Se’id el-Hudri rekao:
“Kazivat ću vam ono što sam čuo od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., svojim ušima i pojmio srcem. Čuo sam da je neki čovjek ubio devedeset devet duša i odlučio se pokajati. Raspitivao se za najznanijeg čovjeka na Zemlji. Kada mu kazaše za jednog, nađe ga i reče mu: ‘Ubio sam devedeset devet ljudi. Mogu li se pokajati?’ Ovaj mu uzvrati: ‘Pitaš za pokajanje nakon što si ubio devedeset devet ljudi!?’ Čuvši ovakav odgovor, ubica izvuče mač, ubi učenjaka i tako namiri stotinu duša. Pokajanje čovjeka koji je ubio stotinu ljudi
Zatim ponovo poče tragati za najučenijim čovjekom na Zemlji. Kada mu kazaše za jednog, ode mu i reče: ‚Ubio sam stotinu duša, mogu li se pokajati?’ Ovaj mu uzvrati: ‘A ko ti to može uskratiti? Napusti svoj pokvareni grad i otiđi u čestitu sredinu, u taj i taj grad, i tamo ibadeti Allahu, dž.š.’
Ubica se zaputi u taj grad, ali ga usput stiže smrt. Meleki rahmeta i meleki azaba se počeše prepirati oko njega. Iblis povika: ‘Ja sam mu najpreči! Nikad mi se nije suprotstavio.’ Meleki rahmeta povikaše: ‘Ali, on se pokajao!’“
Hemmam pripovijeda:
„Pričao mi je Humejd et-Tavil, a njemu Bekr ibn Abdullah el-Muzeni da je Rafi’ja rekao: ‘Allah, dž.š., posla meleka koji im presudi: ‚Pogledajte kojem gradu je bliži i njemu ga pripišite!’’’
Katade prenosi da je Hasan rekao:
“Kada pokajnik shvati da mu je došao smrtni čas, sažali se na sebe, a Allah, dž.š., mu približi čisti grad i udalji ga od pokvarenog. I tako ga pripisaše dobrom i čistom gradu.”
